Postoji veliki broj faktora rizika za depresiju, uključujući porodičnu istoriju, hormonske promene, druge hronične bolesti i stalni stres. Nedavna studija objavljena u časopisu Microbiome identifikovala je pomorandže kao još jednu namirnicu koja može pomoći u smanjenju rizika od depresije.
Prethodne studije pokazuju da određene promene životnih navika mogu pomoći u smanjenju rizika od razvoja depresije kod neke osobe. To uključuje fizičku aktivnost, pravilan san, upravljanje stresom i zdravu ishranu. Što se tiče ishrane, prethodna istraživanja čak pokazuju da konzumiranje zdrave hrane može pomoći u smanjenju rizika za depresiju.
Veća količina korisnih bakterija povezana sa konzumiranjem citrusa
Za ovu studiju, istraživači su analizirali podatke više od 32.000 žena srednjih godina koje su učestvovale u Nurses’ Health Study II. Između 2003. i 2017. godine, upitnici su povremeno slati učesnicama studije kako bi ih pitali o njihovoj ishrani i statusu depresije.
Koristeći rezultate sekvenciranja DNK iz uzoraka stolice koji su prethodno prikupljeni od učesnica, istraživači su pronašli korelaciju između konzumiranja citrusnog voća i obilja od 15 vrsta u crevnom mikrobiomu, uključujući bakteriju nazvanu Faecalibacterium prausnitzii. Prethodna istraživanja pokazuju da je Faecalibacterium prausnitzii korisna za telo jer pomaže u smanjenju upale i podržava imuni sistem. Takođe može pomoći kod gastrointestinalnih bolesti kao što je bolest iritabilnog creva (IBD), kao i gojaznost, pa čak i dijabetes tipa 2, prema nekim studijama na životinjama.
Depresija povezana sa manjom količinom F. prausnitzii u mikrobiomu
Pored toga, naučnici su otkrili manju količinu F. prausnitzii u mikrobiomu učesnika studije sa depresijom.
– Otkrili smo da konzumiranje jedne srednje pomorandže dnevno može smanjiti rizik od razvoja depresije za oko 20 odsto — kaže dr Raaj Mehta, profesor praktične nastave na Harvard Medical School, lekar u Opštoj bolnici u Masačusetsu i glavni autor ove studije u saopštenju za javnost.
– I izgleda da je ovaj efekat specifičan za citruse. Kada pogledamo ukupnu potrošnju voća ili povrća kod ljudi, ili drugo pojedinačno voće kao što su jabuke ili banane, ne vidimo nikakvu vezu između unosa i rizika od depresije – dalje je objasnio.
Naučnici su dalje potvrdili svoja otkrića kod muškaraca sa učesnicima studije Men’s Lifestyle Validation Study, koja je takođe pokazala smanjenje F. prausnitzii u mikrobiomima u korelaciji sa depresijom.
Istraživači veruju da F. prausnitzii može pomoći kod depresije tako što utiče na nivoe neurotransmitera serotonina i dopamina putem metaboličkog puta nazvanog S-adenozil-L-metionin ciklus I put. Ovaj put igra veliku ulogu u proizvodnji neurotransmitera.
– Ovi neurotransmiteri regulišu kako hrana prolazi kroz digestivni trakt, ali mogu da putuju i do mozga, gde podižu raspoloženje – kaže dr Mehta.
Više dokaza u prilog „ono smo što jedemo”
– Nedavna istraživanja pokazala su intrigantne veze između mikrobioma creva, zdravlja mozga i raspoloženja. Klinička depresija koja remeti funkcionisanje osobe pogađa oko 15 odsto ljudi u nekom trenutku njihovog života. Psihoterapija, antidepresivi i drugi tretmani su efikasni, ali skupi i nisu dostupni svima – kaže dr Gary Small, šef psihijatrije na Hackensack University Medical Center u Nju Džersiju i autor više od deset knjiga o bihevioralnom zdravlju koji nije bio uključen u ovo istraživanje.
– Strategije prevencije koje deluju mogu imati važan uticaj na javno zdravlje jer nelečena ili neadekvatno lečena depresija povećava rizik od smrti osobe, ne samo od samoubistva, već i od medicinskih komorbiditeta – objasnio je dr Small.
– Ljudi koji češće konzumiraju sveže voće takođe češće redovno vežbaju i praktikuju druge zdrave životne navike koje će smanjiti rizik od depresije. Bilo bi potrebno randomizovano, kontrolisano kliničko ispitivanje da bi se potvrdila uzročna veza između konzumiranja citrusa i rizika od depresije – dodao je.
Tek zagrebana površina uticaja mikrobioma na mentalno zdravlje
– Svakako znamo da mikrobiom reguliše mnoge aspekte tela, od imunološkog sistema do mozga, tako da nije bilo iznenađujuće što su otkrili određeno odsustvo raznih bakterija ili prekomernih bakterija koje bi mogle da regulišu funkciju mozga i depresiju i druga psiho-neurološke probleme – kaže dr Rudolph Bedford, gastroenterolog u Providence Saint John’s Health Center u Santa Moniki, Kalifornija, koji nije bio uključen u studiju.
On je objasnio zašto je važno da istraživači nastave da pronalaze nove načine za prevenciju depresije, posebno nešto prirodno, kao što je ishrana.
– Očigledno nas to sprečava da moramo da koristimo različite lekove kako bismo lečili ili sprečili ove stvari kao što je depresija, i siguran sam da postoje i ključevi za suočavanje sa anksioznošću i drugim psihološkim ponašanjem. Važno je samo da ne moramo da koristimo lekove za lečenje – istakao je dr Bedford.
Za sledeće korake u ovom istraživanju, dr Bedford kaže da bi voleo da vidi veću populaciju pacijenata sa mnogo više preciznosti u pogledu bakterijskih vrsta i genetskog sastava pojedinaca koji izgleda da reaguju na ovu vrstu prirodne terapije ili intervencije.
– Dakle, ima još mnogo toga da se uradi. Nažalost, sve što ima veze sa mikrobiomom, mi samo zagrebemo površinu, a ostalo je još mnogo toga da se uradi u tom pogledu – dodao je dr Bedford.
