Rak testisa je najčešći oblik raka koji pogađa muškarce uzrasta od 15 do 35 godina. Ako se rano dijagnostikuje i leči, rak testisa ima izuzetno visok stepen izlečenja.
Šta je rak testisa i kako nastaje?
Rak testisa nastaje kada se maligne (kancerogene) ćelije razviju u tkivima jednog ili (ređe) oba testisa. Testisi su dve žlezde u obliku oraha koje proizvode spermatozoide i hormon testosteron. Nalaze se unutar kesice kože ispod penisa koja se naziva skrotum.
Kao i svaki rak – i ovaj je ozbiljan, ali je dobra vest da je često izlečiv. Međutim, to zavisi od edukacije, svesti o prevenciji i sprovođenju pravila zdravstvene kulture.
Vrste raka testisa i učestalost pojave
Oko 90 odsto slučajeva raka testisa potiče iz germinativnih ćelija (ćelija koje se kasnije razvijaju u spermatozoide). Postoje dve glavne vrste:
- Seminom (sporo napreduje, obično pogađa muškarce u četrdesetim i pedesetim godinama života)
- Non-seminom (brže raste, najčešće kod mlađih (kasne tinejdžerske godine, dvadesete i rane tridesete). Postoji više vrsta non-seminoma.
Neki tumori mogu biti mešavina ove dve vrste (seminoma i non-seminoma).
Rak testisa je relativno redak. Pogađa oko 1 od 250 muškaraca, ali je i najčešći oblik raka kod muškaraca od 15 do 35 godina.
Simptomi i uzroci: Šta izaziva rak testisa?
Najčešći simptom je bezbolna kvržica na testisu. Ostali mogući znaci su najčešće:
- otok ili iznenadno nakupljanje tečnosti u skrotumu
- osećaj težine u skrotumu
- tup bol u preponama ili donjem stomaku
- bol ili nelagodnost u testisu ili skrotumu
- smanjenje veličine testisa (atrofija).
Ovi simptomi mogu biti uzrokovani i drugim stanjima, ali ih ne treba ignorisati jer je rana dijagnoza ključna kod raka testisa.
Uzrok nastanka nije u potpunosti poznat, ali se zna da nastaje zbog abnormalnog rasta germinativnih ćelija.
Faktori rizika uključuju godine (15–35 najrizičnije); nespušteni testis (kriptorkizam), porodičnu istoriju raka testisa, neplodnost, neke genetske bolesti poput Klajnfelterovog sindroma. Češće pogađa pripadnike bele rase.
Kako se postavlja dijagnoza?
Dijagnoza se najčešće postavlja nakon samopregleda ili rutinskog pregleda, kada se uspostavi sumnja na postojanje promena. Testovi uključuju:
- fizički pregled i anamnezu
- ultrazvuk
- ingvinalnu orhiektomiju i biopsiju.
Dodatni testovi su testovi tumorskih markera u krvi (AFP, beta-HCG, LDH); CT, rendgen ili MRI (za proveru širenja ćelija raka).
Nakon postavljanja dijagnoze najvažnije je odrediti stadijum raka testisa. Postoje:
- Stadijum 0: Abnormalne ćelije prisutne samo u testisu (in situ)
- Stadijum I: Rak ograničen na testis
- Stadijum II: Rak se proširio na limfne čvorove u stomaku
- Stadijum III: Rak se proširio dalje (na druge limfne čvorove ili organe).
Lečenje zavisi od tipa i stadijuma raka, kao i od opšteg zdravlja pacijenta.
Prognoza za pacijente i metode prevencije
Prognoza je izuzetno dobra. Više od 95 odsto pacijenata se uspešno leči. Kod ranog otkrivanja, stopa izlečenja je čak 98 odsto.
Rak testisa može biti smrtonosan, ali to je veoma retko. Rana dijagnoza značajno povećava šansu za izlečenje. Ova vrsta karcinoma se ne može sprečiti, ali je samopregled najbolji način ranog otkrivanja.
Kako se radi samopregled testisa
Treba ga raditi jednom mesečno, idealno nakon tuširanja ili kupanja. Koristiti obe ruke, pažljivo opipavati svaki testis i tražiti kvržice, zadebljanja ili promene u veličini.
Normalno je da testisi nisu identični, ali promene treba prijaviti lekaru. Godišnji sistematski pregled je takođe preporučen posebno mlađim muškarcima.
Život sa rakom testisa
Uklanjanje jednog testisa ne utiče značajno na nivo testosterona, seksualnu funkciju ili plodnost kod većine muškaraca. Ukoliko su uklonjeni limfni čvorovi, može doći do problema s ejakulacijom, ali je erekcija najčešće očuvana.
Razgovarajte s lekarom o rizicima pre početka lečenja, posebno ako planirate potomstvo.
