Ubrzani rad srca sa brojem otkucaja iznad 100 u jednoj minuti može da bude posledica tahikardije, ali i normalna reakcija tela na pojačan fizički napor. Lekari kažu da ubrzan rad srca ne znači obavezno i tahikardiju. Nešto veći broj otkucaja srca je odgovor na stres, emociju straha, moguće je da se radi i o pojačanom radu štitne žlezde. U slučaju da je ubrzani rad srca reakcija na stres i da nije posledica bolesti srca sve je moguće regulisati i bez upotrebe lekova.
Tehnike koje utiču na rad srca
Stručnjaci navode da postoje i tehnike kojima možemo da regulišemo rad srca koji nije posledica nekog patološkog stanja, već je uglavnom psihičke prirode. Ubrzan rad srca iznad 100 u jednoj minuti može da bude isprovociran i konzumacijom većih količina kofeina, ali i znak aritmije, slabosti srca ili srčanog udara.
Kako da smirimo ubrzani rad srca bez lekova?
- Duboko udahnite na nos i polako izdišite na usta – vežbu je potrebno ponoviti 5 puta.
- Stavite hladnu oblogu na lice ili se umivajte hladnom vodom 20 do 30 sekundi.
- Popijte čašu hladne vode.
- Kašljite snažno 5 puta.
- Uradite Valsalvin manevar – sednite ili lezite na leđa, udahnite najdublje što možete, zatvorite nos i usta, jako se napnite kao na stolicu, pokušajte da zadržite dah 15 do 20 sekundi. Veruje se da se na taj način stvara pritisak u grudnom košu koji usporava srčani rad.
Ukoliko tahikardija traje duže od 30 minuta, ako dođe do utrnulosti jedne strane tela ili nesvestice – savet je da se pozove hitna pomoć. Moguće je da se radi o srčanoj bolesti koja zahteva hitno lečenje.
Lečenje medikamentima
Preporuka je da zatražimo stručno mišljenje i kada se epizode tahikardije ponavljaju, ili ako ih osećate često pri obavljanju svakodnevnih poslova. EKG, ultrazvuk srca ili 24-časovni holter su neke od dijagnostičkih metoda kojima je moguće utvrditi pravi razlog ubrzanog rada srca.
Moguće je da će, posle dijagnostike, lekar savetovati lekove za lečenje, na primer, sinusne tahikardije. Ipak, i sinusna tahikardija ne mora po pravilu da bude kardiološka bolest – može da bude posledica emotivnog naboja ili fizičke aktivnosti. Patološki oblik sinusne tahikardije je stanje koje se leči jer može da bude posledica anemije, hipertireoze ili srčane slabosti. Lekari ističu da je za pravilno lečenje bitno pronaći pravi uzrok ovog oblika tahikardije.
Lekovi za smirenje
Anksiolitički lekovi, to jest lekovi za smirenje kao što su alprazolam ili diazepam, takođe mogu da pomognu u kontroli tahikardije, posebno kada je ona posledica jakog psihičkog stresa. Ove lekove propisuje isključivo lekar pacijentima sa intenzivnim simptomima anksioznosti.
Promene navika
Lekari savetuju i promene životnih navika – izbegavanje kofeina, alkohola i cigareta. Zdrav način ishrane sa malo masnoća, šećera i soli može da pomogne. Fizička aktivnost oslobađa endorfin – biohemijsko jedinjenje koje smiruje, pruža osećaj zadovoljstva i neutrališe suvišni adrenalin. Aktivnosti kao što su meditacija i šetnja u prirodi mogu da budu od pomoći.
Kada je potrebno da pozovemo hitnu pomoć?
Ukoliko je ubrzan rad srca praćen otežanim disanjem, bolom u grudima, vrtoglavicom – savet je da potražimo hitnu medicinsku pomoć. Obavezno se javite lekaru ako tahikardija traje duže od pola sata, uz simptome otežanog disanja, utrnulosti, bola u grudima koji se spušta u levu ruku ili glavobolje. Lekarska pomoć je potrebna i kada se simptomi tahikardije javljaju više od dva puta nedeljno, ili ako dođe do nesvestice.
