Konzumiranje jedne šolje kuvanih leblebija dnevno može značajno da snizi visok holesterol, rezultat je novog istraživanja predstavljenog na konferenciji NUTRITION 2025 u Orlandu. Studiju u trajanju od 12 nedelja sproveli su istraživači sa Illinois Institute of Technology i istraživala je efekte konzumiranja jedne šolje leblebija ili crnog pasulja dnevno kod 72 odrasle osobe sa predijabetesom.
Leblebija u svakodnevnoj ishrani utiče na visok holesterol
Učesnici su nasumično raspoređeni da jedu leblebije, crni pasulj ili pirinač (koji je korišćen kao kontrola) uz svoju redovnu ishranu. Leblebije i crni pasulj odabrani su jer su bogati dijetetskim vlaknima, proteinima biljnog porekla i bioaktivnim jedinjenjima i lako se konzumiraju, ističu istraživači. Uzorci krvi su uzeti na početku, sredini i kraju studije kako bi se pratile promene holesterola, upale i nivoa šećera u krvi. Prema studiji, nivo ukupnog holesterola značajno je opao, sa proseka od 200,4 na 185,8 miligrama po decilitru, nakon 12 nedelja svakodnevne konzumacije leblebija. Od dve testirane mahunarke, samo je leblebija pokazala sposobnost da snizi nivo holesterola.
– Nismo primetili nikakve značajne promene holesterola kod ljudi koji su jeli crni pasulj. Izgleda da leblebije takođe smanjuju upalu, barem kratkoročno, ali smo registrovali značajno smanjenje visokosenzitivnog C-reaktivnog proteina (hs-CRP) nakon 6 nedelja konzumiranja. Ovaj protein je marker koji se koristi za merenje upale u telu. Međutim, taj rezultat je poništen do 12. nedelje. Iako je hs-CRP i dalje bio niži u 12. nedelji u poređenju sa početnim nivoom, razlika više nije bila značajna – objašnjava doktorand Morganne Smith sa Illinois Institute of Technology.
Istražuje se kako mahunarke utiču na crevni mikrobiom
– Ovo je nešto što trenutno istražujemo, posebno u vezi sa bioaktivnim komponentama koje razlikuju crni pasulj od leblebija. Analiziramo (poli)fenolni sastav obe intervencije i njihove metabolite u krvi. Učesnici studije normalno su živeli i jednostavno su zamoljeni da uključe konzervirani crni pasulj ili leblebije u svoju redovnu ishranu, bez posebnih uputstava za pripremu – istakla je naučnica Smith.
Iako studija nije pronašla promene u nivou šećera u krvi, istraživači nastavljaju da analiziraju podatke testova regulacije glukoze i planiraju da istraže kako mahunarke utiču na crevni mikrobiom.
– Posebno smo zainteresovani za identifikaciju promena u metabolitima mikrobnog porekla, kao što su masne kiseline kratkog lanca, i kako ove promene mogu da doprinesu poboljšanim ishodima metaboličkog zdravlja. Na kraju krajeva, naš cilj je da bolje razumemo mehanističke veze između ishrane, mikrobioma i prevencije hroničnih bolesti – navodi Smith.
Na osnovu dobijenih rezultata istraživanja Smith navodi da ljudi s dijabetesom često imaju poremećen metabolizam lipida i hroničnu upalu niskog nivoa što sve pridonosi razvoju srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2.
