Uveitis je vrsta zapaljenja oka, upala uvee – srednjeg sloja tkiva očnog zida koji se nalazi ispod sklere (beli deo oka). Sastoji se od šarenice, horoidee i cilijarnog tela. Uvea i okolne strukture zajedno kontrolišu različite funkcije oka i često je praćeno crvenim očima uz zamućenje vida, a može da bude i veoma bolno. Potencijalno, uveitis može da ošteti očna tkiva, što dovodi do trajnog gubitka vida.
Uveitis se tipično javlja u životnoj dobi od 20 do 50 godina
Tim naučnika sa University of Bristol razvio je nove kliničke smernice koje imaju za cilj da pomognu hiljadama obolelih da drže ovo bolno stanje oka pod kontrolom. Studija je objavljena u časopisu JAMA. Istraživači navode da je rano otkrivanje poremećaja ključno za poboljšanje lečenja uveitisa, koji se smatra vodećim uzrokom gubitka vida u svetu.
Uveitis tipično pogađa odrasle između 20 i 50 godina, a ovo stanje, koje izaziva upalu unutar oka, odgovorno je za do 10 odsto gubitka vida širom sveta. Zbog toga se insistira da su rano otkrivanje i lečenje ključni za oporavak pacijenata.
Uprkos svom uticaju, ova inflamatorna bolest ostaje uglavnom neprepoznata od strane šire javnosti i ponekad se previđa u široj medicinskoj zajednici. Nova, sveobuhvatna studija baca svetlo na uzroke, simptome i najnovija dostignuća u lečenju ovog stanja, uz hitan poziv na raniju dijagnozu i intervenciju. Istraživanje, koje su sproveli oftalmolozi sa Bristol Medical School, ističe hitnu potrebu za boljom svešću o uveitisu.
Kada se inflamatorna bolest kasno otkrije to znači da je već možda došlo do nepovratne štete
Dr Panayiotis Maghsoudlou, akademski klinički predavač oftalmologije na Bristol Medical School i glavni autor studije, naglasio je opasnosti kasne dijagnoze.
– Uveitis se često otkriva prekasno, do tada je već možda došlo do nepovratne štete. Od vitalnog je značaja da ljudi koji doživljavaju uporni bol u očima, crvenilo, osetljivost na svetlost, nove „mušice“, zamagljen vid ili iznenadne promene vida potraže hitnu medicinsku pomoć. Rana intervencija može značajno da poboljša ishode i u mnogim slučajevima spreči trajni gubitak vida. Dijagnostikovanje i lečenje uveitisa je izazovno zbog različitih manifestacija više podtipova, svaki sa različitim osnovnim uzrocima i odgovorima na lečenje. Ova varijabilnost komplikuje i rano prepoznavanje i izbor odgovarajućih strategija lečenja, jer različiti oblici bolesti zahtevaju prilagođene pristupe – naglašava dr Maghsoudlou.
Kako bi rešili ovaj problem, istraživači su razvili nove kliničke smernice koje će pomoći lekarima da efikasnije dijagnostikuju i leče uveitis. Tim naučnika je sproveo opsežan pregled 2.900 objavljenih studija o uveitisu, kako bi procenio najefikasniju dijagnozu i tok lečenja.
Nekad se uveitis lečio kortikosteroidima, ali danas su dostupne biološke terapije
Istorijski gledano, lečenje uveitisa oslanjalo se na kortikosteroide, koji pomažu u kontroli upale, ali nose rizike od dugoročnih neželjenih efekata poput glaukoma i katarakte. Međutim, nedavni napredak u lečenju uveitisa uveo je nove opcije, uključujući biološke terapije kao što je adalimumab, koje su se pokazale veoma efikasnim kod pacijenata sa teškim ili rekurentnim slučajevima. Iako ovi tretmani predstavljaju značajan korak napred, obezbeđivanje globalnog pristupa ostaje izazov.
Studija naučnika sa University of Bristol ističe važnost prilagođenog pristupa lečenju, jer različite vrste uveitisa zahtevaju različite strategije lečenja. Dok neinfektivni uveitis često uključuje imunosupresivne lekove za kontrolu upale, infektivni slučajevi moraju se lečiti ciljanim antimikrobnim terapijama. Istraživanje podvlači važnost multidisciplinarnog pristupa lečenju uveitisa, jer je često povezan sa osnovnim sistemskim bolestima. Saradnja između oftalmologa, reumatologa i specijalista za infektivne bolesti je neophodna kako bi se osiguralo da pacijenti dobiju sveobuhvatnu negu. Studija takođe poziva na veće napore javnog zdravlja kako bi se ljudi edukovali o uveitisu.
Bolest ostaje nedovoljno dijagnostikovana i nedovoljno lečena
Endru Dik, profesor oftalmologije na Medicinskom fakultetu u Bristolu: THS i glavni autor studije, dodao je: „
– Uprkos tome što je vodeći uzrok slepila koje može da se spreči, uveitis ostaje nedovoljno dijagnostikovan i nedovoljno lečen. Naša studija je identifikovala najefikasnije tretmane u zavisnosti od vrste i uzroka upale. Prilagođavanjem pristupa lečenju možemo značajno da smanjimo verovatnoću gubitka vida, što je najozbiljniji potencijalni ishod nelečene upale oka – ističe Andrew Dick, profesor oftalmologije na Bristol Medical School.
