Suncokretovo, maslinovo, sojino i ulje uljane repice, većini nas su poznata kao obična ulja koja koristimo svakodnevno. Ali poslednjih godina neka biljna ulja poput suncokretovog našla su se u centru mnogih rasprava – naročito na društvenim mrežama, gde se sve češće označavaju kao toksična, zapaljiva, pa čak i kao rizična za bolesti srca i dijabetesa. Da li u tim tvrdnjama ima istine?
Omega-6 masne kiseline – nepravedno optužene ili…?
Kritike se uglavnom odnose na visok sadržaj omega-6 masnih kiselina u biljnom ulju. Iako su ove kiseline neophodne za organizam (ne možemo ih sami proizvesti), pojedine teorije sugerišu da mogu izazvati hronična zapaljenja i na taj način doprineti nastanku kardiovaskularnih bolesti ili raka.
Ali brojna kontrolisana istraživanja pokazuju suprotno. Prof. Dariuš Mozafarian sa Univerziteta Tufs u SAD ističe da omega-6 zapravo podstiču stvaranje prirodnih molekula koji imaju protivupalno dejstvo.
Jedna velika studija koja je pratila ishranu više od 200.000 ljudi tokom tri decenije pokazala je da su osobe koje su češće koristile biljna ulja ređe umirale od srčanih bolesti i raka, dok su oni koji su češće koristili puter imali veći rizik od smrti.
Linolna kiselina – saveznik za srce i šećer u krvi
Najviše se istraživala linolna kiselina, vrsta omega-6 masne kiseline, naročito prisutna u suncokretovom, sojinom, i ulju uljane repice. Ova kiselina smanjuje loš (LDL) holesterol i poboljšava metabolizam glukoze, što može doprineti smanjenju rizika od dijabetesa tipa 2.
Uprkos brizi da odnos omega-6 i omega-3 u savremenoj ishrani nije povoljan (često ide i do 50:1 umesto preporučenog 4:1), naučnici savetuju da je važnije povećati unos omega-3 (iz masne ribe, oraha, lanenog semena) nego smanjivati unos omega-6.
A industrijska prerada?
Pojedina biljna ulja, dobijaju se industrijskim putem – uz pomoć heksana, rastvarača dobijenog iz nafte. Iako to zvuči opasno, nakon ekstrakcije ulja sprovodi se postupak dezodoracije i filtracije, kojim se potencijalno štetne materije uklanjaju.
Za one koji žele prirodniju opciju, hladno ceđena ulja su najbolji izbor – prave se mehaničkim ceđenjem bez hemikalija, ali su skuplja.
Ulja i rak: izuzetak, ne pravilo
Nova studija iz marta ove godine otkrila je da linolna kiselina može podstaći rast ćelija najagresivnijeg tipa raka dojke – trostruko negativnog karcinoma (TNBC). Ipak, istraživači upozoravaju da se ovo ne odnosi na širu populaciju i da potpuno izbacivanje omega-6 može biti štetno po zdravlje.
Koje biljno ulje je najbolje?
Najviše dokaza postoji za ulje uljane repice (kanola) i sojino ulje. Oba sadrže uravnotežen odnos zdravih masti, uključujući omega-3, omega-6 i mononezasićene masne kiseline. Pokazalo se da:
- smanjuju loš holesterol,
- poboljšavaju insulinsku osetljivost,
- i čak blago utiču na smanjenje telesne težine kod osoba s dijabetesom.
Biljna ulja ne zaslužuju reputaciju koju im internet pridaje. Korišćena umereno, kao deo raznovrsne ishrane, ona mogu imati blagotvoran efekat na zdravlje, naročito kad zamene zasićene masti poput putera.
Ne izbacujte biljna ulja. Birajte hladno ceđena kad možete, unosite više omega-3, i izbegavajte ultraprerađenu hranu. Salata sa maslinovim ili kanola uljem je zdraviji izbor nego grickalice sa skrivanim mastima.
