Nedoumica da li je kafa dobra ili loša za ljudski organizam je sasvim opravdana s obzirom na to da su zdravstveni efekti kafe kontroverzni. Kafa jeste najpopularnije piće na planeti, sa mnogim zdravstvenim prednostima, uključujući velike količine antioksidanata, ali, njen glavni aktivni sastojak je kofein, koji ima svoje mane.
Za i protiv zašto je kafa dobra ili loša za telo
Postoji mnogo dobrih stvari koje se mogu reći o kafi. Sadrži visok procenat antioksidanasa i dovodi se u vezu sa smanjenim rizikom od mnogih bolesti. Međutim, kofein kao glavni sastojak ponaša se kao stimulans koji može da izazove probleme kod nekih ljudi i poremetiti san. Dakle, kafa može da bude i dobra i loša za ljudski organizam, a sve zavisi od količine, individualne osetljivosti i opšteg zdravstvenog stanja osobe.
Umeren unos za većinu zdravih odraslih smatra do 3 do 4 šolje dnevno (oko 300–400 mg kofeina). Trudnice i osobe sa određenim zdravstvenim stanjima treba da ograniče unos. Kafa može da bude korisna ako se pije u umerenim količinama. Ključ je slušati svoje telo – ako primećujete negativne efekte, treba smanjiti unos crnog napitka ili preći na kafu sa manje kofeina.
Da li je kafa dobra ili loša zaključuje se iz pozitivnih i negativnih efekata kafe
Stručnjaci su napravili pregled pozitivnih i negativnih efekata kafe.
Dobri efekti kafe:
1. Povećava budnost i koncentraciju: Kofein stimuliše centralni nervni sistem, što može poboljšati fokus, pažnju i mentalne performanse.
2. Antioksidansi: Kafa je bogata antioksidansima, koji pomažu u borbi protiv slobodnih radikala i mogu da smanje rizik od hroničnih bolesti.
3. Smanjen rizik od nekih bolesti: Studije pokazuju da umerena konzumacija kafe može da smanji rizik od:
- Parkinsonove bolesti
- Alchajmerove bolesti
- Dijabetesa tipa 2
- Nekih vrtsa karcinoma (raka jetre)
- Depresije
4. Poboljšanje fizičkih performansi: Kofein povećava nivo adrenalina, što može da pomogne pri sportskim naporima.
Loši efekti kafe:
1. Nesanica i anksioznost: Previše kofeina (posebno popodne ili uveče) može da izazove poremećaje spavanja i povećanu nervozu.
2. Zavisnost i tolerancija: Redovno konzumiranje može da dovede do zavisnosti od kofeina, sa simptomima poput glavobolje i razdražljivosti pri prestanku.
3. Gastrointestinalni problemi: Kafa može da izazove gorušicu, refluks ili iritaciju želuca kod osetljivih osoba.
4. Povećanje krvnog pritiska: Kod nekih ljudi, kafa može da povisi krvni pritisak, makar privremeno.
Kafa sadrži neke esencijalne hranljive materije
Kafa sadrži neke esencijalne hranljive materije i izuzetno je bogata antioksidansima, a bogata je i mnogim hranljivim materijama koje se prirodno nalaze u zrnima kafe.
Uobičajeno koriđćena šoljica kafe od 237 grama sadrži:
Vitamin B2 (riboflavin): 14 odsto preporučenog dnevnog unosa
Vitamin B5 (pantotenska kiselina): 12 procenata preporučenog dnevnog unosa
Vitamin B1 (tiamin): 3 odsto preporučenog dnevnog unosa
Vitamin B3 (niacin): 3 procenata preporučenog dnevnog unosa
Folat: 1 odsto preporučenog dnevnog unosa
Mangan: 2 procenata preporučenog dnevnog unosa
Kalijum: 2 odsto preporučenog dnevnog unosa
Magnezijum: 2 procenata preporučenog dnevnog unosa
Fosfor: 0,6 odsto preporučenog dnevnog unosa
Ovo možda ne deluje mnogo, ali pokušajte da to pomnožite sa brojem šoljica koje popijete dnevno — to može da predstavlja značajan deo dnevnog unosa hranljivih materija.
Kafa je u stvari „kraljica antioksidanata” a kofein najčešće konzumirana psihoaktivna supstanca na svetu
Ali, kafa je u stvari „kraljica antioksidanata“ s obzirom na visok sadrža antioksidanata. U stvari, u kafi ima dovoljno antioksidanata da se može smatrati zdravom biljnom hranom. Kafa sadrži kofein, stimulans koji može da poboljša funkciju mozga i ubrza metabolizam, a kofein je najčešće konzumirana psihoaktivna supstanca na svetu. Sadržaj kofeina u jednoj šolji može se kretati od 30 do 300 mg, ali prosečna šolja je negde oko 90 do 100 mg. Bezalkoholna pića, čaj i čokolada takođe sadrže kofein, ali kafa je najveći izvor.
Kofein je poznati stimulans. U našem mozgu blokira funkciju inhibitornog neurotransmitera (moždanog hormona) koji se zove adenozin. Blokiranjem adenozina, kofein povećava aktivnost u mozgu i oslobađa druge neurotransmitere poput norepinefrina i dopamina. Ovo smanjuje umor i čini da se osećate budnije.
Randomizovano kontrolisano ispitivanje pokazalo je da i kafa sa kofeinom i kafa bez kofeina mogu dovesti do kratkoročnog poboljšanja funkcije mozga, poboljšanja raspoloženja, vremena reakcije, budnosti i opšte kognitivne funkcije. Starije studije su pokazale da kofein takođe može da ubrza metabolizam za 3 do 11 odsto i performanse u vežbanju za 12 procenata, u proseku. Međutim, neki od ovih efekata su verovatno kratkoročni. Ako pijete kafu svaki dan, razvićete toleranciju — a sa njom će efekti biti manje snažni.
Kafa može da zaštiti mozak od Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, dijabetesa tipa 2, bolesti jetre…
Alchajmerova bolest je najčešća neurodegenerativna bolest na svetu i vodeći uzrok demencije. Studije su pokazale da konzumenti kafe imaju do 65 odsto manji rizik od razvoja Alchajmerove bolesti. Parkinsonova bolest je druga najčešća neurodegenerativna bolest i uzrokovana je smrću neurona koji generišu dopamin u mozgu. Korisnici kafe imaju manji rizik od Parkinsonove bolesti.
Ljudi koji piju kafe imaju mnogo manji rizik od razvoja dijabetesa tipa 2. Dijabetes tipa 2 karakteriše povišen nivo šećera u krvi zbog otpornosti na dejstvo insulina. Ova česta bolest se povećala poslednjih decenija i, od 2021. godine, pogađa preko 537 miliona ljudi ili jednu od 10 osoba širom sveta. Zanimljivo je da studije pokazuju da konzumenti kafe mogu da imaju smanjen rizik od razvoja ovog stanja. Prema analizi iz 2021. godine, često pijenje kafe može da smanji rizik od dijabetesa tipa 2 zaštitom jetre i očuvanjem funkcije beta ćelija.
Ljubitelji kafe imaju manji rizik od bolesti jetre. Jetra je neverovatno važan organ koji ima stotine različitih funkcija u telu. Osetljiva je na prekomerni unos alkohola i fruktoze. Završna faza oštećenja jetre naziva se ciroza i podrazumeva da se veći deo jetre pretvara u ožiljno tkivo.
Studija iz 2016. godine zaključuje da 2 šoljice kafe dnevno kod pacijenata sa postojećim oboljenjem jetre mogu da smanje učestalost ciroze, fibroze, raka jetre i smrti. Istraživanje iz 2021. godine zaključuje da sve vrste kafe, uključujući i bezkofeinsku, mogu da zaštite od hroničnih oboljenja jetre. Rak jetre je takođe čest. To je drugi vodeći uzrok smrti od raka širom sveta. Ljubitelji kafe imaju značajno manji rizik od raka jetre, ali i od depresije i samoubistva.
