Stres je kao vazduh i voda, deo života koji duboko prodire u sve naše pore. Prati nas svaki dan, čak i na odmoru. Kada je dobro doziran može da bude izvor snage, faktor koji nas upozorava na opasnost, ali u nekim situacijama i okidač nervnog rastrojstva pred kojim smo često nemoćni. Starogrčki filozof Heraklit govorio „narav je čoveku njegova sudbina“, što potvrđuje u dobroj meri i savremena nauka.
Izraz kojim se medicina ograničava od neznanja
Pacijenti se žale lekarima da su pod stresom, što je stanje koje se često smatra polaznom tačkom skoro svih bolesti – od lakih stomačnih tegoba do karcinoma. Čuje se i da je neko „pukao“ ili „prolupao pod stresom“, a sama medicinska nauka ima teoretske osnove na kojima zasniva dijagnostiku i lečenje bolesti koje nastaju usled stresa.
– Stres je svakodnevni pratilac života, ali i moderni izraz kojim se medicina ograničava od neznanja i saznanja. To znači da kada ne možete naći dovoljno razloga za uzrok neke bolesti, onda kažete: “ Vi ste pod stresom“ ili „Stres je uzrok vaših bolesti – objašnjava za portal eKlinika akademik dr Vladimir Jokanović, maksilofacijalni hirurg u penziji, vajar, pesnik, istoričar medicine, novinar, član Akademije medicinskih znanosti Hrvatske i počasni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva.
Šta je stres?
Pojam stresa u medicinu je uveo mađarski lekar Hans Seli ili Janoš Seli 1936. godine. Ovaj termin ima ipak dugačku istoriju – na primer u prirodnom naukama stres je objašnjavan kao stanje kada određeni materijal ne može da više izdrži teret napetosti, zbog čega puca. Dr Seli definiše stres kao odgovor organizma na bilo koji zahtev ili pritisak, bilo fizički, psihološki ili emocionalni, koji prevazilazi sposobnost organizma da se nosi sa tim zahtevom. Seli ne posmatra stres isključivo kao negativan faktor. Ističe da određeni organizam može da se adaptira, prilagodi na stres i u određenim okolnostima i poboljša svoje funkcionisanje. Ipak, posebno dugotrajan, stalan stres negativno deluje na fiziko i psihičko zdravlje. Pod uticajem stresa raste nam krvni pritisak, nivo šećera u krvi, postajemo anksiozni.
– Selijeva teorija tvrdi da je stres prisutan u svakom čoveku tokom celog života, kao odgovor na materijale ili pojave koje nazivamo stresorima. Odgovor na stres različit je kod svake osobe i zavisi od takozvanog adaptacionog sindroma, koji je kasnije postao poznat kao Selijev sindrom. Stres ima čudotvoran efekat na organizam. Usled njegovog delovanja dolazi do smanjenja imunološke snage organizma. Stres i stresogeni faktori smanjuju imunološku snagu organizma, a kada se ta snaga smanji, umanjuje se i biološka ravnoteža. U suštini, stalno smo izloženi stresogenim materijama, ali dok imamo sposobnost adaptacije, to jest adaptogenezu, organizam je zaštićen. To je ono što zapravo spasava organizam. Opstale su sve vrste koje su imale razvijenu adaptaciju, sposobnost prilagođavanja – naglašava dr Jokanović.
Snaga organizma i sposobnost adaptacije
Sagovornik portala eKlinika precizira da je adaptogeneza sposobnost organizma da se prilagodi datim situacijama kao što su stresogeni faktori, mikrobiološke situacije ili bilo šta drugo.
– Snaga organizma meri se u odnosu na njegovu sposobnost adaptacije. Mnoge vrste koje su živela na Zemlji, a sada nestaju, nisu u stanju da se adaptiraju na promene. Svakodnevno nestaju pojedine vrste, neke za hiljade godina, a neke u samo nekoliko decenija, jer ne mogu da se prilagode na nove uslove – kaže dr Jokanović.
Od „doktori, ubice“ do „Bog dao, Bog uzeo“
Dr Jokanović nam sve ove teorije objašnjava i primerima iz realnog života, kojima je svedočio kao student medicine, ali i lekar sa bogatim višedecenijskim iskustvom.
– Kao student doživeo sam jedan snažan utisak koliko stres može da bude okidač nervnog rastrojstva. Bio sam student treće godine i na patologiji smo imali vežbe, pravilo je da se svaka osoba koja umre na klinici obavezno šalje na patološki pregled. Tog dana leš je bio dečak lep kao anđeo. Mi smo radili, a onda se iz hodnika čuo krik majke: „Ubice, dajte mi moje dete“. Za nas kao mlade studente medicine to je bilo izuzetno potresno. Majka je bila poznata umetnica koja je nažalost posle ovako traumatičnog iskustva postala zavisna od alkohola. S druge strane, kao mladi lekar u Bosni tokom epidemije hepatitisa 1964. godine video sam sasvim drugačiju reakciju na podjednako težak životni udarac. U sanitetu je bila majka i dete od 3 godine, sedeli su iza nas i majka je u jednom momentu rekla: „Doktore, čini mi se da je dete umrlo“. To je izustila smireno, jednostavno. Ja sam joj izrazio saučešće, a ona je odgovorila:“ Bog dao, Bog uzeo“ – priča nam dr Jokanović.
Kada su i lekari nemoćni
Doktor objašnjava da su ovo dva primera o tome kako ljudi različito doživljavaju stres, ali i dodaje da psihologija poznaje različite tipove ličnosti. Sangvinike, kolerike, flegmatike i melanholike. Svi tipovi ličnosti i svaki čovek različito reaguju na stres, kojeg je kako napominje dr Jokanović, sve više u svetu.
– Posebno se televizijski mediji, ali i novinarski takmiče u tome ko će više stresirati gledaoce i čitaoce prikazujući slike mrtvih, gladnih, mučenih, nesrećnih. To se zove tanatofilija, koja kod
jednog ogromnog broja ljudi izaziva tanatofobiju (strah od smrti). Novine prodaju strašne vesti, a nikad dobre i tu smo mi lekari nemoćni. Ali trebalo bi, ipak, da osobe koje se bave medijima razmišljaju malo drugačije, na primer kako će neka slika uticati na dete. Kako će prizori ljudske patnje delovati na ljude koji pate od nesanice – pita dr Jokanović.
Stres na radnom mestu
Stres u obliku mobinga sve je prisutniji na radnom mestu. Zarad plate, kredita, skupocenog sata ili automobila, ljudi obolevaju od neurotskih bolesti, migrena, glavobolja.
– Moguće je da na radnom mestu imamo osobe koje nas na određeni način iritiraju i oni mogu da se nazovu stresori. Na primer, ako je urednik osoba koju visoko cenite kao pametnu, vrednu, uživaćete na poslu. Ako se dogodi da je rukovodilac nestručna osoba koja nema pojma o onome što pišete, vaš svakodnevni trud je svakodnevni stres. Radio sam i kao lekar u velikim fabrikama. U odeljenjima sa lošim rukovodstvom bilo je tri puta više bolovanja, u odnosu na pogone koje su vodili sposobni ljudi sa razvijenom empatijom prema radnicima – napominje dr Jokanović.
Kako bi društvo moglo da se sačuva od stresa?
Dr Jokanović objašnjava da su veoma bitni i socijalni aspekti stresa. Kada se čovek ohrabruje i razume onda je i manje stresa.
– Jedan filozof rekao je da je harmonično društvo zapravo ono društvo koje ima pozitivnu selekciju kadrova, gde su pravi ljudi na pravom mestu. Kada bi se to moglo rešiti, onda bi socijalna struktura stanovništva bila pošteđena stresa – smatra dr Jokanović.
Svaka generacija ima svoj stres
Stresa je uvek bilo i svaka generacija ima neki svoj posebni stres. Dr Jokanović kaže da je njegova posleratna generacija bila gladna i da često nije imala vremena da razmišlja o drugim problemima, jer je glavna preokupacija bila da ne „budu gladni, goli i bosi“.
– Sadašnje mlade osobe i deca nemaju takve probleme, ali imaju stres. Na primer, dete je u šestom ili sedmom razredu osnovne škole i nema mobilni telefon koji svi drugi imaju. Ovo dete može da doživi jak stres koji može da ga prati ceo život, takozvani kompleks sirotinje. Što je više bogataša, to je mnogo više i sirotinje. I onda imate dvostruki stres. Ovi koji su bogati, imaju stres kako da sačuvaju bogatstvo, a ovi koji su siromašni imaju opet, opet tu vrstu stresa kako da prežive. Sa te strane zaista je sada više stresa. Čim postoje jake socijalne razlike u jednom društvu, onda po pravilu tu nastaju i takozvani faktori stresa ili stresori – kaže dr Jokanović.
Ko je bio dr Jovan Apostolović?
Dr Jovan Apostolović je kako kaže dr Jokanović, nepoznato ime za mnoge lekare iako je on prvi srpski lekar i zapravo prvi stručnjak koji je otkrio medicinski stres.
– Jovan Apostolović je prvi Srbin koji je završio medicinski fakultet, prvi Srbin koji se obrazovao na univerzitetu. On je 1757. godine završio medicinski fakultet u Haleu. Napisao je doktorsku disertaciju u kojoj je zapravo prvi medicinski otkrio stres. Naslov doktorske disertacije na latinskom jeziku glasi „Expens odum quo affectus animi in corpus humani agventi“. Za ovu disertaciju srpska medicina i nauka nisu znale. Neće mi se zameriti, što iznosim činjenicu da sam se potrudio da pronađem originalnu disertaciju ovog prvog Srbina doktora medicine. Disertacija se nalazi u Britanskoj biblioteci, a drugi primerak u Mađarskoj, u Budimpešti. Dobio sam fotokopiju te disertacije i u okviru Srpske akademije nauka, ta disertacija je prevedena i objavljena. Koliko mi je poznato, ima oko 12.000 naslova o stresu u savremenoj literaturi. Niko nije spomenuo ime Jovana Apostolovića, a on je u preambuli svoje disertacije napisao nešto zbog čega bi ga morali slaviti, a to je: „Možda će sam ovaj uspeh pokrenuti moj ugledni srpski rod. Od sada dovoljno slavna na oružju, da ubuduće bude proslavljen na svojoj književnosti i nauci koji doprinose telesnom i duhovnom zdravlju, da se tako ne samo mačem već i naukom bori za napredak svoje mile domovine.“
Ovaj prvi srpski lekar nema danas ulicu ni u jednom mestu u Srbiji, po njem se ne zove
nijedna škola. Dr Jokanović je izvajao bistu Jovana Apostolovića, kaže da je sa Društvom lekara Vojvodine bezuspešno molio nadležne da bolnica na Mišeluku, sada poznata kao Kovid bolnica, dobije ime Jovana Apostolovića.
Jedini efikasni „lekovi“ protiv stresa
Dr Vladimir Jokanović kaže na kraju da smatra da su svest i savest jedini efikasni „lekovi“ protiv stresa.
– Kad imate svest o pogledu na svet, onda morate ljude da volite, da ih razumete i da im praštate. To su tri kategorije koje nas mogu mnogo poštedeti stresa. Na primer, kolega koji radi s vama, u početku nemate empatije prema njemu i on vas nervira. Jung je objasnio da neko koga ne poznajete može da vas nervira čim ga pogledate. Psihoanalitičari objašnjavaju da vas on asocira na nešto, ali bitno je da se potrudimo da tog čoveka upoznamo, razumemo, možda ima bolesno dete. Jednostavno ako stvorite empatiju prema njemu, to će vam obezbediti jedno pozitivno stanje koje će dobro uticati na telo i dušu. Važna kategorija je i ljubav prema sebi, bitno je da volimo sebe i to će nam pomoći u borbi sa svakodnevnim stresom. Kad bi se, uz razumevanje, ljubav i praštanje, svaki čovek potrudio da bude malo bolji to bi nas sve spaslo – tvrdi dr Vladimir Jokanović.
