Hormonska terapija u menopauzi, prema nekim pretpostavkama, može biti jedan od faktora rizika za razvoj karcinoma dojke. Onkolozi uočavaju da se, nažalost, povećao broj žena sa dijagnozom raka dojke iz raznih razloga. Pojedini stručnjaci veruju da je ova situacija u bitnoj meri posledica primene hormonske terapije u menopauzi, ali i većeg broja žena koje leče sterilitet.
Šta je hormonska terapija?
Doktori naglašavaju da se određeni karcinomi, kao što su karcinom dojke, kolorektuma i karcinom grlića materice, praktično mogu sprečiti redovnim pregledima. Redovni mamografski pregledi mogu spasiti ženu od ozbiljnijih tegoba. Stručnjaci kao najznačajnije faktore rizika za rak dojke navode: ženski pol, životno doba između 55 i 65 godine, pozitivna porodična anamneza. Bitni su i genetski faktori, prethodno utvrđen rak dojke, gojaznost, gustina žlezdanog tkiva, ali i hormonski faktori, kao što su rana prva menstruacija pre 11 godine i kasna menopauza posle 54. godine.
Medikalni onkolozi uglavnom ne savetuju primenu hormonske supstitucione terapije (HST) – medicinski tretman koji se koristi za nadoknadu hormona, najčešće estrogena i progesterona, kod žena u menopauzi u cilju ublažavanja simptoma menopauze i smanjenja dugoročnih zdravstvenih rizika povezanih sa smanjenjem nivoa hormona.
– Povećao se broj pacijentkinja sa karcinomom dojke, između ostalog, zato što ima dosta žena koje su lečile sterilitet, kada ima mnogo hormonskih stimulacija. Ili žena koje su ušle u menopauzu i žele hormonskom terapijom da prolongiraju vreme do gubitka vitalnosti. Ipak, to nije fiziološko stanje, moguće je da dođe do poremećaja normalne hormonske ravnoteže. Bolje je, umesto hormonske terapije, koristiti fizičku aktivnost i način ishrane sa namirnicama koje će zadovoljiti naše potrebe za selenom, vitaminima E i D – kaže za portal eKilnika klinički asistent dr sci. med. Marijana Milović Kovačević, medikalni onkolog sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
Kako silikonski implantati deluju na dojke?
U isto vreme primećuje se da je i više žena koje, iz raznih razloga, žele da koriguju izgled dojki silikonskim implantatima.
– Silikonski implantati su medicinski uređaji koji se koriste za povećanje dojki (augmentaciona mamoplastika), rekonstrukciju nakon mastektomije ili korektivne procedure. Iako su uglavnom
bezbedni, mogu imati određene efekte na dojke, kako pozitivne tako i negativne. Mogu da obezbede dugotrajnu podršku tkivu dojke, ali veći implantati mogu vremenom da istegnu kožu i tkivo i dovedu do opuštanja dojki. Kod starijih pacijentkinja ili nakon trudnoće, implantati mogu uticati na promenu položaja i elastičnosti dojki – navodi dr Milović Kovačević.
Najčešća komplikacija
Doktorka napominje da primena silikonskih implantata za dojke nosi i neke rizike.
– Moguća je kapsularna kontraktura. Ovo je najčešća komplikacija, gde telo formira čvrstu kapsulu oko implantata, uzrokujući stvaranje ožiljnog tkiva i potencijalno bolnu ukočenost dojke. Može se javiti blaga, umerena ili teška kapsularna kontraktura, u nekim slučajevima zahtevajući operaciju – naglašava dr Milović Kovačević.
Rizik do rupture
– Postoji i rizik od rupture implantata, slikonski implantati mogu puknuti. Kada se to dogodi često se u prvi mah ništa ne primećuje, jer je silikon kohezivan i ne širi se brzo. Magnetna rezonanca ili ultrazvuk preporučuju se za praćenje integriteta implantata na svakih nekoliko godina. Usled delovanja silikonskih implantata moguće je da dođe i do promene u osećaju bradavica i kože dojke – objašnjava dr Marijana Milović Kovačević.
