Nervni sistem je ključan za sve što vaše telo radi, a svako moguće oštećenje tog sistema može imati trajne posledice. Manifestacija stanja poznatog kao neurološki bol može biti izluđujuća, a čak ni neki lekovi neće moći da ga umire.
Put nerava i prenošenje senzorskih informacija
U ljudskom telu se nalaze nervi koji kontrolišu nevoljne aktivnosti kao što su rad srca, varenje i disanje – to su takozvani autonomni nervi. Motorni nervi kontrolišu pokrete tela tako što prenose signale iz mozga do mišića. Koža takođe ima ulogu u prenošenju informacija (poput toga da li je nešto toplo ili hladno) putem senzornih nerava.
Nažalost, postoje bolesti koje mogu uticati na te nerve i izazvati bol. Ako osećate neurološki bol a ne znate uzrok, morate se obratiti neurologu.
Kako izgleda neurološki bol?
Zabeležena su različita iskustava i simptomi kada je reč o bolu i oštećenju nerava. Vrsta bola koji osećate zavisi od toga koji su nervi pogođeni i gde se nalaze u telu.
Neurološki bol može se manifestovati kao trnjenje i utrnulost i često je opisivan kao osećaj „iglica i igala“. Možete primetiti trzanje mišića ili čak slabost u određenom mišiću ili regiji. Bol može izgledati i kao peckanje ili žarenje.
Osobe koje se bore sa neurološkim bolom ponekad osećaju bolove samo na jednom mestu, dok drugi imaju probadajuće bolove koji se šire iz jedne oblasti tela u drugu.
5 najčešćih bolesti koje izazivaju neurološki bol
Bol i oštećenje nerava mogu biti izazvani brojnim bolestima. Najčešće su:
Reumatoidni artritis
Reumatoidni artritis je bolno stanje koje uključuje upalu zglobova. Ova hronična upala može dovesti do brojnih neprijatnih simptoma, uključujući i neurološki bol. Ova autoimuna bolest izaziva upalu, bol i smanjenu pokretljivost u zahvaćenim zglobovima, najčešće u šakama i ručnim zglobovima, kao i u laktovima, kolenima, kukovima i člancima.
Dijabetes
Mnogi ljudi sa dijabetesom takođe pate od oštećenja nerava koje uzrokuje neurološki bol. Dijabetička neuropatija je termin koji označava ovu vrstu bola kod osoba sa dijabetesom, a najčešće su pogođeni senzitivni nervi. To može dovesti do povećane osetljivosti na promene temperature, osećaja pečenja, bola i utrnulosti.
Kompresija nerava
Akutne povrede mogu izazvati kompresiju nerva, kada je nerv pod jakim pritiskom zbog traume. Primer za to je poznati „ušinuti nerv“, koji se može javiti u vratu, kičmi i zglobovima kao što je ručni zglob. Sindrom karpalnog tunela je primer kompresije nerva koji može izazvati neurološki bol.
Spinalna stenoza
Spinalna stenoza označava sužavanje kičmenog kanala, što može biti posledica godina. Kada dođe do sužavanja, prostor unutar kičme se smanjuje i to može izazvati pritisak na kičmenu moždinu i obližnje korene nerava. Kompresija nerava izazvana spinalnom stenozom može dovesti do bola u leđima i vratu, kao i trnjenja i utrnulosti u rukama i nogama.
Autoimune bolesti
Brojne autoimune bolesti mogu izazvati neurološki bol, uključujući multiplu sklerozu, lupus, ALS i upalne bolesti creva. Ove bolesti na različite načine utiču na nerve, ali sve mogu dovesti do oštećenja nerava, bola i neprijatnosti.
Lečenje neurološkog bola
Neurolog vam može pomoći da saznate više o tome kako da bolje kontrolišete neurološki bol. Iako se oštećenje nerava ponekad ne može u potpunosti izlečiti, postoje mnoge efikasne opcije za lečenje i upravljanje bolom i drugim simptomima. Svaka bolest koja izaziva oštećenje nerava zahteva specifičan pristup lečenju.
Veoma je važno da se obratite lekaru čim primetite simptome neurološkog bola. Ovi simptomi mogu da progrediraju. Zbog toga je neophodno pronaći model terapije i olakšanje uz bezbedan i efikasan tretman.
