Kako grba na vratu utiče na zdravlje kičme i disanje i zašto ne sme da se ignoriše

Kifoza je stanje u kojem se razvija savijanje ili „grba” u gornjem delu leđa. Sada je češće zbog načina na koji ljudi koriste svoje telefone i druge uređaje.

Koji su simptomi kifoze

Ljudska kičma ima prirodnu zakrivljenost, što nam pomaže da stojimo uspravno i ostanemo u ravnoteži dok to radimo.

Kifoza se javlja kada je ugao kičme izvan uobičajenog opsega. Ovo stanje može varirati u ozbiljnosti. Uopšteno govoreći, što je veća krivina kičme, simptomi su teži.

Simptomi kifoze mogu uključivati:

• zaobljena ramena ili grbu na leđima
• bol u leđima ili ukočenost
• osećaj umora ili iscrpljenosti
• zategnute tetive kolena

Iako retki, mogu se javiti ozbiljniji simptomi jer kičma nastavlja da se savija tokom vremena i komprimuje druge delove tela, kao što su pluća, nervi i digestivni trakt.

Teške komplikacije kifoze mogu uključivati:

• uporan bol u leđima
• povećane probleme sa fizičkim zadacima kao što su hodanje, gledanje prema gore ili ustajanje iz sedećeg položaja
• osećaj utrnulosti ili trnjenja u nogama
• kratak dah ili otežano disanje
• problemi sa varenjem, kao što su problemi sa gutanjem ili refluks kiseline
• problemi sa kontrolom bešike ili creva

Šta uzrokuje kifozu

Različiti faktori mogu dovesti do razvoja kifoze. Oni uključuju:

• loše držanje
• povrede kičme
• stanja koja utiču na kosti ili kičmu
• uslove razvoja
• karcinom
• starenje

Zakrivljenost kičme počinje prirodno da se povećava s godinama. Procenjuje se da se prevalencija kifoze kod starijih osoba kreće od 20 do 40 procenata. Pored stanja kostiju i kičme, drugi faktori koji se prirodno javljaju sa starenjem mogu doprineti razvoju kifoze, uključujući:

• smanjenu pokretljivost – ovo može uticati na mišiće i ligamente na leđima, kao i na držanje i položaj
• snagu mišića – studije su pokazale da su oslabljeni mišići leđa, posebno ekstenzori kičme, povezani sa povećanim uglom kifoze kod žena starijih od 60 godina
• senzorne promene – smanjen unos iz čula, što može uključivati stvari kao što su vid, dodir i prostorna svest, takođe može uticati na držanje i položaj glave ili vrata

Kako se dijagnostikuje kifoza

Da bi dijagnostikovao kifozu, lekar će prvo obaviti fizički pregled. Zabeležiće visinu, pregledati leđa, a može i da pritisne kičmu da vidi da li ima bolova ili osetljivosti. Zatim će vas zamoliti da se sagnete napred sa rukama koje slobodno vise, kao da pokušavate da dodirnete nožne prste. Ovo mu pomaže da bolje vidi zakrivljenost kičme. Može da zatraži da legnete da bi utvrdio da li je kifoza uzrokovana lošim držanjem ili strukturnim problemom u kičmi. Kičma se može ispraviti u ležećem položaju kod osoba sa posturalnom kifozom. Rendgenski snimak može pomoći u određivanju stepena zakrivljenosti kičme. Ako je potrebno, lekar može da traži i CT skeniranje ili MRI.

U slučajevima teške kifoze, lekar može da uradi druge testove kako bi video da li ovo stanje utiče na druge delove tela. To može da uključuje testove koji procenjuju funkciju pluća i nerava.

Kako se leči kifoza

Postoji nekoliko opcija lečenja kifoze, u zavisnosti od ukupnog zdravlja i težine stanja. Lekar će u saradnji s vama odrediti odgovarajući plan lečenja.

Neke moguće opcije lečenja su:

• pravilno držanje – za ljude sa posturalnom kifozom, pažnja usmerena na dobro držanje, kao što je uspravno sedenje, može pomoći u ispravljanju zakrivljenosti kičme, a može da pomogne i ergonomija
• vežbanje – redovno vežbanje može pomoći u jačanju mišića leđa
• joga – joga vam može pomoći da se poveća fleksibilnost i ojačaju mišići leđa i trupa
• ublažavanje bola – lekovi protiv bolova bez recepta (OTC) mogu pomoći da se ublaži bol u leđima koji je povezan sa kifozom; ako oni ne pomognu kod bolova, lekar može da propiše jači lek
• lečenje osnovnih stanja – kod osoba sa osnovnim stanjem, kao što je osteoporoza, lekar će se fokusirati na lečenje tog stanja kako bi sprečio da se kifoza pogorša
• korektivni mider – korišćenje korektivnog midera može pomoći u sprečavanju pogoršanja zakrivljenosti kičme, posebno kod mlađih ljudi koji još rastu; lekar će reći kada i koliko dugo treba da se nosi mider
• fizikalna terapija – lekar može preporučiti rad sa fizioterapeutom na izvođenju vežbi i istezanja koji mogu pomoći u poboljšanju stanja
• hirurgija – Ljudima sa teškom kifozom ili komplikacijama zbog kifoze možda će biti potrebna operacija da bi se smanjila krivina u kičmi koja se često izvodi pomoću spinalne fuzije

Kakva je prognoza za ljude sa kifozom

Prognoza za kifozu može zavisiti od nekoliko faktora. To uključuje opšte zdravlje, godine i težinu stanja.

Ako se rano otkrije, mnogi ljudi koji imaju kifozu mogu nastaviti da žive aktivnim životom i možda neće biti potrebna operacija. Redovni pregledi kod lekara mogu biti neophodni kako bi se pratilo stanje i osiguralo da se zakrivljenost kičme ne pogoršava.

Kifoza se može pogoršati s godinama, zbog čega je rano otkrivanje toliko važno. Teška kifoza može izazvati komplikacije, kao što su problemi s kretanjem ili ravnotežom i teškoće sa disanjem. Ovi slučajevi mogu zahtevati lečenje hirurškim putem.