Rak debelog creva i rektuma (kolorektalni karcinom) kod mladih odraslih osoba, rastu zabrinjavajućom brzinom. Svest o simptomima može pomoći mladim odraslim osobama da znaju kada da se pregledaju.
Kako se dijagnostikuje rak debelog creva i rektuma kod mladih odraslih osoba
Pored traženja simptoma, lekar će identifikovati rani kolorektalni karcinom putem skrininga i dijagnostičkih testova.
Za osobe koje su u prosečnom riziku od kolorektalnog karcinoma, Američko društvo za rak preporučuje redovne preglede počevši od 45. godine. Međutim, ako neko mlađi od 45 godina pokazuje simptome, kolonoskopija može biti opravdana.
Pregledi koji mogu otkriti rani kolorektalni karcinom su:
Kolonoskopija i drugi vizuelni pregledi
Kolonoskopija je najčešći metod skrininga za rak debelog creva, a za osobe sa prosečnim rizikom trebalo bi da se radi jednom u 10 godina. Ovo je pregled debelog creva, rektuma i anusa pomoću endoskopa (fleksibilna cev sa malom osvetljenom kamerom na kraju koja se ubacuje kroz anus). Kolonoskopija može otkriti da li osoba ima sumnjivo otečeno ili iritirano tkivo, unutrašnje krvarenje ili polipe koji mogu ukazivati na rak. (Rani kolorektalni karcinom se češće nalazi u rektumu ili na levoj strani debelog creva.)
Kolonoskopija je povezana sa smanjenim rizikom od umiranja od kolorektalnog karcinoma. Analiza medicinske dokumentacije više od 5.200 odraslih otkrila je da skrining za kolorektalni karcinom može smanjiti rizik od umiranja za 67 procenata.
Ostale metode vizuelnog skrininga uključuju fleksibilnu sigmoidoskopiju (koristi fleksibilnu cev za pregled unutrašnjosti donjeg dela debelog creva i rektuma) i virtuelnu kolonoskopiju (rendgenski pregled).
Analiza stolice
- Fekalni imunohemijski test (FIT) Ova skrining metoda otkriva krv u fecesu koja možda nije vidljiva. Ovaj test se radi jednom godišnje.
- Gvajaka fekalni test okultne krvi (gFOBT) Kao i FIT, ovaj test otkriva krv u fecesu koji može biti skriven i trebalo bi da se radi svake godine.
- Test fekalne DNK Ovaj test otkriva znake genetskih mutacija i krv u fecesu. Trebalo bi da se radi svake tri godine.
Analize krvi
- Shield test krvi FDA odobrila je ovaj test u leto 2024. za upotrebu kod ljudi starijih od 45 godina; ovaj test otkriva prisustvo cirkulišućeg tumorskog DNK, ili fragmenata DNK ćelija raka u krvotoku, što ukazuje na prisustvo tumora ili prekanceroznih izraslina u debelom crevu.
Dijagnostički testovi koji potvrđuju prisustvo raka uključuju:
- kompletna krvna slika
- sveobuhvatni metabolički panel, rutinski test za procenu 14 supstanci u krvi, uključujući elektrolite, šećer u krvi, holesterol i enzime jetre
- analiza karcinoembrionalnog antigena (CEA), test koji meri CEA, protein koji se nalazi u krvi koji može biti povišen kod ljudi sa rakom
- rendgenski snimci
- kompjuterska tomografija (CT)
- skeniranje magnetnom rezonancom (MRI)
- pozitronska emisiona tomografija (PET) skeniranje
- ultrazvuk
- biopsija
Lečenje ranog kolorektalnog karcinoma
Dijagnostički testovi pomažu lekarima da odrede u kojem je stadijumu rak. Mlađi ljudi obično se dijagnostikuju kada je rak u poodmakloj fazi.
U zavisnosti od stadijuma, lekar će odrediti odgovarajući tretman, koji može uključivati jedan ili više od sledećih:
- hirurgija – uklanjanje kancerogenog tkiva i eventualna rekonstrukcija creva
- hemoterapija – lekovi koji se kreću kroz krvotok i uništavaju ćelije raka
- imunoterapija – lekovi koji pomažu imunološkom sistemu tela da prepozna i ubije ćelije raka
- ciljane terapije – tretman koji cilja na genetske promene ili mutacije koje pretvaraju zdrave ćelije u ćelije raka
- terapija zračenjem – visokoenergetski zraci (kao što su rendgenski zraci) koji smanjuju ili eliminišu tumore
Prevencija ranog kolorektalnog karcinoma
Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) preporučuju da osobe sa prosečnim rizikom od kolorektalnog karcinoma urade kolonoskopiju svakih 10 godina počevši od 45. godine.
Skrining testovi poput kolonoskopije mogu identifikovati prekancerozne polipe, koje lekar može ukloniti kako bi smanjio rizik od raka.
Pored skrininga, mladi odrasli mogu smanjiti rizik od raka debelog creva usvajanjem zdravih životnih navika:
- povećanje fizičke aktivnosti
- održavanje zdrave težine
- konzumiranje ishrane sa malo životinjskih masti i bogate voćem, povrćem i celim žitaricama
- ograničavanje alkohola (dva pića ili manje dnevno za muškarce, jedno piće ili manje dnevno za žene)
- izbegavanje duvana ili traženje pomoći da se prestane sa pušenjem
- ograničavanje pića zaslađenih šećerom
- ograničavanje brze hrane, prerađene hrane i hrane sa visokim sadržajem masti, skroba ili šećera
Prognoza ranog kolorektalnog karcinoma
Rak debelog creva može uspešno da se leči ako se nije proširio izvan creva, navodi Nacionalni institut za rak.
Iako je svaki slučaj drugačiji, a statistika ne predviđa koliko će dugo neko živeti, neki naučnici procenjuju da oni sa ranim stadijumom kolorektalnog karcinoma generalno imaju povoljnu prognozu, sa petogodišnjom stopom preživljavanja od 90 procenata. Stopa preživljavanja je 71 procenat za kolorektalni stadijum 3, i 14 procenata za uznapredovalu bolest.
Nažalost, u poređenju sa starijim odraslim osobama, kod ljudi mlađih od 55 godina skoro 60 procenata veća je verovatnoća da će biti dijagnostikovani u kasnoj fazi, navodi se u studiji objavljenoj 2017. godine.
Komplikacije ranog kolorektalnog karcinoma
Moguće komplikacije ranog kolorektalnog karcinoma uključuju:
- blokadu debelog creva: ovo sprečava prolazak hrane, tečnosti, gasova i stolice kroz creva
- povratak karcinoma u debelo crevo: kada se rak vrati, može biti agresivniji
- širenje karcinoma na druge organe ili tkiva (metastaze): jedna studija pokazala je da se kod više od polovine pacijenata sa ranim pojavom kolorektalnog karcinoma rak proširio na druge delove tela
- razvoj drugog primarnog kolorektalnog karcinoma: ovo je razvoj na novoj lokaciji u debelom crevu, različit od bilo kakvog ponovnog pojavljivanja prvobitnog tumora
- hronična dijareja: neki preživeli od karcinoma imaju dugotrajne probleme sa crevima
- utrnulost prstiju na rukama ili nogama: periferna neuropatija (trnjenje ili utrnulost prstiju na rukama ili nogama) može uticati na neke pacijente
Tretmani za ovaj karcinom, kao što su hemoterapija i zračenje, mogu imati niz neželjenih efekata, uključujući umor, mučninu, dijareju, zatvor i bol.
