Da li ste znali da naš mozak reaguje na usamljenost kao što reaguje na glad? Aktivira se ista moždana oblast – kao da žudimo za kontaktom s ljudima isto onako kako telo žudi za hranom. Ta „glad“ za povezanošću nije samo emocionalna. Ona ima duboko ukorenjene razloge, ali i moguće posledice po naše zdravlje.
Usamljenost – tiha opasnost modernog sveta
Pojam epidemije usamljenosti sve češće se spominje, naročito nakon pandemije Covid 19, ali i u svakodnevnom životu. Period izolacije i neizvesnosti naterao je mnoge da se suoče sa samoćom, često protiv svoje volje. I dok neki pronalaze mir i snagu u vremenu provedenom sami, drugi se bore sa osećajem praznine i nepovezanosti. To nema veze sa pandemijom, već je odlika svakodnevnog modernog života.
Profesor Džon Kačiopo, ekspert sa Univerziteta u Čikagu, još pre više od decenije upozoravao je da usamljenost može biti opasna koliko i fizička bolest:
– Kada čovek, kao društveno biće, ostane bez kontakta s drugima, mozak prelazi u režim samoodržanja. To često menja način na koji razmišljamo i kako se ponašamo prema sebi i drugima – objasnio je.
Šta kad usamljenost naruši zdravlje
Naučne studije su potvrdile da usamljenost može da utiče na naše zdravlje gotovo kao i hronične bolesti. Istraživanja su je dovela u vezu sa većim rizikom od demencije, dijabetesa, pa čak i prerane smrti. Posebno zabrinjava činjenica da hronična usamljenost može da oslabi imunitet jer menja ekspresiju određenih gena i čini nas podložnijima bolestima.
Sam, ali ne i usamljen – cilj koji se može postići
Mnogi psiholozi ističu važnost učenja kako da budemo sami, ali ne i usamljeni. Samoća nije isto što i usamljenost i tu zamku ponekad padnu i oni koji imaju stabilno mentalno zdravlje. Samoća može biti dragocena ako se iskoristi kao vreme za regeneraciju, razmišljanje, odmor, introspekciju, duhovni razvoj.
Ključ je, kažu stručnjaci, u ciljanoj komunikaciji i otvorenom dijalogu. Psiholog Li Čejmbers savetuje:
– Razgovarajte sa nekim kome verujete. Započnite neki novi hobi, upoznajte nove ljude, učinite nešto što do sada niste. Koristite svaki trenutak da učinitr nešto da biste se osećali dobro.
Mali koraci čine veliku razliku
Kada se osećamo kao da nam sve izmiče kontroli posebno u trenucima samoće, važno je da se fokusiramo na ono što ipak možemo da promenimo. Preuređenje životnog i radnog prostora, vođenje dnevnika, uspostavljanje dnevne rutine… sve to može doprineti osećaju stabilnosti i kontrole. Onda vam mnoge okolnosti neće „pasti“ teško ni kada ste sami.
Dr Sara Mejkin predlaže:
– Napravite dnevni raspored sa dovoljno vremena i za sebe i za druge. Budite u kontaktu sa voljenima čak i ako su daleko – video pozivi, poruke, razgovori – sve to gradi osećaj povezanosti.
Istovremeno, ona upozorava na opasnost preteranog boravka na društvenim mrežama. Umesto da nas približe drugima, one nas često podsete na to koliko smo sami. Ograničite vreme na mrežama i koristite ih svesno i umereno.
Aktivnosti koje hrane duh i umanjuju osećaj usamljenosti
Jedan od načina da izađemo iz usamljenosti je posvećivanje aktivnostima koje nas ispunjavaju.
Studije su pokazale da samo dva sata nedeljno na otvorenom poboljšava samopouzdanje i opšte blagostanje. Nije nužno da stalno budemo okruženi ljudima, naprotiv – često je dovoljno da budemo povezani sa sobom i da tek tada bolje u jasnije vidimo spoljni svet.
