Biti lekar znači spašavati živote, ali i nositi težinu svake odluke. Ove ispovesti otkrivaju koliko je medicina ranjiva – i koliko su lekari, pre svega, ljudi. Na platformi Quora, postavljeno je pitanje koje je potreslo hiljade ljudi širom sveta: „Kao lekar, koja je najveća greška koju ste napravili u karijeri?”
Odgovori su stizali danima, sa svih strana sveta – iskreni, potresni, puni pokajanja. Svaki od njih je podsetnik da ni znanje ni titula ne mogu uvek pobediti nepredvidivost ljudskog organizma, niti ućutkati savest.
„Da sam samo proverio…”
„Radila sam u velikom i haotičnom urgentnom centru. Mladić sa astmom bio je u ozbiljnom stanju. Kolega me je uverio da je sve pod kontrolom. Sat kasnije poziv u reanimaciju – mladić, tamnoplave boje, bez daha. Intubirao sam ga, dao adrenalin, ali nije preživeo. Imao je 32 godine. Kasnije sam videla da mu je CO₂ bio dvostruko viši od normale – jasan znak da je morao biti hitno intubiran i poslat u intenzivnu. Kolega nije bio specijalista već dvogodišnji specijalizant koji je mislio da zna sve. Danas, ako neko izgleda loše, pregledam ga, ma čiji pacijent bio. Ova smrt me je tome naučila.”
— Fiona Wallace, Quora
Kada se lekar razboli i mora da otkaže operaciju
„Imali smo zakazanu veliku operaciju, a ja sam vprethodne večeri dobio grip sa temperaturom preko 39. Bio sam primoran da operaciju otkažem – prvi put za 20 godina rada. Očekivao sam razumevanje. Umesto toga, pacijentkinja je postala besna, optužila me za emocionalni stres, tražila drugog hirurga istog jutra, žalila se upravi, čak najavila tužbu. U društvu koje više zahteva nego što razume, ovo nije retkost. A ja pitam: da li biste želeli da vas operiše neko s visokom temperaturom i bolovima u zglobovima?”
— Laszlo B. Tamas, Quora
„Rekao sam mu da će sve biti u redu. Nije bilo.”
„Pacijent u 50-im, poljoprivrednik, želeo je samo da doživi žetvu. Zbližili smo se kroz razgovor o kolima, i rekao sam mu: „Biće sve u redu.” Umro je od srčanog zastoja. Danas nikada ne kažem tako nešto, ma koliko pacijent to želeo da čuje.”
— Dane Gruenebaum, Quora
„Dala sam mu večeru – i umro je iste noći.”
„Bila sam student, pacijent je imao metastatski karcinom debelog creva i nije jeo danima. Molio je za obrok. Svi su odbijali zbog straha od perforacije. Ja sam mu dao večeru. Kad sam je doneo, osmeh mu nije silazio s lica. Umro je te noći. I dalje mi je žao što mu nisam doneo njegovo omiljeno jelo.”
— Lacy Wyndham, Quora
Kada lekar pogrešno shvati – i povredi
„Pacijentkinja mi kaže da se ugojila 15 kg jer je izgubila muža. Ja kažem: „Bar više ne pati…” Ona: „Ostavio me je zbog mlađe žene.” Zaplakala je, bacila karton i otišla. Od tada učim i trudim se da slušam i čujem pacijenta. Najvažnije lekcije o empatiji nisam naučio na fakultetu, već u toj ordinaciji.”
— Mike Repik, Quora
Preciznost prognoze – za poslednji pozdrav
„Kao hospis sestra, u početku sam bila previše optimistična kada bi me pitali koliko je ostalo. Kažeš nedelju dana, a osoba umre za dva dana – i porodica se ne stigne oprostiti. Danas dajem opreznije procene. Bolje da prežive više nego da se ne stignu pozdraviti.”
— Jerold Foster, Quora
Jedan preskočeni parametar – jedna majka koja se nikada neće oporaviti
„Student medicine, dežuran dva dana. Dečak sa limfomom, sepsom i temperaturom. U 6 ujutro pre odlaska kući preskočio sam merenje respiratorne frekvencije – nisam imao sat. Rekao sam roditeljima da će sve biti u redu. Umro je tog popodneva. Osećao sam se kao da sam ga izdao. Njegova majka je pala u nesvest. Otac je pitao: „Je l’ on stvarno mrtav?” Od tada više nikada ne preskačem merenje vitalnih znakova. Nikada.”— anonimni student medicine, Quora
I lekari plaču…
Iza svakog belog mantila nalazi se osoba sa srcem, savesti i ranjivošću. Ove ispovesti nisu samo svedočenja o greškama – već poziv da kao društvo bolje razumemo lekare, njihove odluke i njihove tišine.
Možda sledeći put, kada užemo u ordinaciju i sednemo preko puta njih, ne zaboravimo da ih pitamo: „A kako ste vi doktore danas?”
