Kreatinin je krajnji produkt metabolizma kreatina, supstance koja ima ključnu ulogu u energetskom snabdevanju mišića. Ova materija se neprekidno stvara u telu, ulazi u krvotok i eliminiše putem bubrega.
Kako se kreatinin filtrira kroz bubrege?
Bubrezi se sastoje od miliona funkcionalnih jedinica zvanih nefroni. Svaki nefron uključuje glomerul (filter) i tubul (cevčicu za fino podešavanje urina). Veći deo kreatinina se eliminiše putem glomerulske filtracije, dok se manji deo (10–20 procenata) izbacuje putem tubularne sekrecije.
Zato se vrednosti kreatinina koriste za procenu brzine glomerulske filtracije (GFR), ključnog pokazatelja bubrežne funkcije.
Zašto njegov nivo nije isti kod svih osoba
Kada su bubrezi zdravi nivo kreatinina u krvi ostaje stabilan, zbog čega se njegova koncentracija koristi kao jedan od osnovnih pokazatelja funkcije bubrega.
Referentne vrednosti kreatinina zavise od uzrasta, pola i mišićne mase. Osoba sa više mišićne mase može imati viši kreatinin, iako bubrežna funkcija može biti potpuno očuvana. Nasuprot tome, ista vrednost može ukazivati na ozbiljno oštećenje bubrega kod starijih osoba sa smanjenom telesnom masom.
Kreatinin iz krvi i iz urina
Pored analize kreatinina u krvi, u određenim slučajevima koristi se i merenje u 24-časovnom urinu radi preciznije procene brzine glomerularne filtracije (GFR). Ipak, ovaj metod zahteva tačno prikupljanje urina i nije uvek potreban, osim kada postoji sumnja na početne faze bubrežnih oboljenja, kao što je dijabetesna nefropatija.
Tada se mogu registrovati i abnormalno povišene vrednosti GFR zbog hiperfiltracije, što je znak početnog poremećaja.
Kada je kreatinin povišen
Povišen nivo kreatinina u krvi obično ukazuje na smanjenje bubrežne funkcije. Nažalost, porast kreatinina često postaje vidljiv tek kada je preko 50 odsto bubrežne funkcije izgubljeno. U nekim slučajevima, kreatinin može biti povišen i zbog drugih razloga, kao što su:
- oštećenje mišića (rabdomioliza)
- unos velikih količina kuvanog mesaž
- upotreba određenih lekova (npr. trimetoprim, ranalazin, tenofovir).
Zašto je kod nekih osoba i stanja kreatinin nizak?
Nizak nivo kreatinina najčešće se javlja kod osoba sa smanjenom mišićnom masom usled hronične bolesti, pothranjenosti ili ciroze. Tokom trudnoće, takođe dolazi do fiziološkog sniženja kreatinina zbog povećane zapremine telesnih tečnosti.
Simptomi i značaj praćenja kreatinina
Simptomi bubrežne insuficijencije koji se javljaju kada je kreatinin povišen često su nespecifični. To su:
- noćno mokrenje
- grčevi u mišićima
- malaksalost
- mučnina
- svrab.
Redovne kontrole kreatinina u krvi, kao i analiza proteina u urinu, ultrazvučni pregled bubrega i skrining albumina u jutarnjem urinu mogu pomoći u ranom otkrivanju bubrežnih poremećaja.
Dijabetes i kreatinin
Kod osoba sa dijabetesom, povišen kreatinin ukazuje na već prisutnu hroničnu bubrežnu insuficijenciju. Ovo stanje zahteva hitnu medicinsku pažnju kako bi se usporilo dalje pogoršanje funkcije bubrega i odložio ili sprečio nastanak terminalne faze bolesti koja vodi ka dijalizi.
