Merenje pritiska u kućnim uslovima bitan je deo pravilne kontrole povišenog krvnog pritiska. Lekari nikako ne savetuju da 10 puta dnevno proveravamo krvni pritisak, jer na ovaj način dobijamo pogrešne vrednosti. Krvni pritisak se prvenstveno meri pre doručka, jer posle jela može da dođe do pada pritiska. Kako bi se olakšalo varenje hrane, krv se tokom obroka usmerava u želudac i creva, a vrednosti krvnog pritiska mogu da variraju i u odnosu na vrstu namirnica koje konzumiramo.
Normalan pad pritiska posle jela
Normalne vrednosti krvnog pritiska su 120/80 mmHg. Kod većine osoba dođe do pada pritiska posle jela, jer se zbog usmerenosti krvi na stomak, sužavaju krvni sudovi u drugim delovima, srce ubrzano kuca kako bi se obezbedila normalna cirkulacija.
Može li da dođe do pada pritiska posle jela i kod osoba koje imaju hipertenziju?
Dešava se da ipak organizam ne reaguje dobro na ove promene zbog čega dolazi do dodatnog pada pritiska posle obroka. Postprandijalna hipotenzija je nizak pritisak posle jela koji se uglavnom javlja kod starijih osoba usled određenih bolesti koje sprečavaju adekvatno prilagođavanje krvnog pritiska, kao što su dijabetes ili Parkinsonova bolest.
Lekari kažu da je veća verovatnoća da dođe do postprandijalne hipotenzije kod osoba koje već imaju visok krvni pritisak, ili neki od poremećaja na nivou autonomnog nervnog sistema. Pošto su crevima potrebne veće količine krvi za varenje, srce brže kuca, a sužavaju se krvi sudovi u drugim delovima tela. Međutim, kod postprandijalne hipotenzije ovaj mehanizam je poremećen – krv normalno teče u creva, ali ne dolazi do ubrzanog rada srca, nedovoljno se sužavaju krvni sudovi, a pritisak pada. U ovim uslovima javlja se slabost, vrtoglavica, nesvestica, mogući su i padovi. Ukoliko imamo ove simptome posle jela pritisak se meri pre i posle jela, kako bi se ustanovilo da li do pada pritiska dolazi zbog obroka.
Kako se kontroliše pad pritiska posle jela?
Lekari pacijentima sa postprandijalnom hipotenzijom ne savetuju antihipertenzivne pre jela. Preporuka je da se češće u toku dana konzumiraju manje količine hrane sa niskim sadržajem ugljenih hidrata.
Primećuje se da nekim osobama odgovora hodanje posle jela koje obezbeđuje bolju cirkulaciju, s tim da u ovim uslovima može ponovo da dođe do pada pritiska kada osoba sedne. Pojedinim pacijentima odgovaraju nesteroidni antiinflamatorni lekovi jer oni zadržavaju so i povećavaju krvni volumen.
Kako se meri krvni pritisak?
U slučaju da merimo pritisak posle jela moramo da se pridržavamo nekoliko smernica kako ne bi došlo do pogrešnih vrednosti.
Savet je da se pritisak proverava najmanje posle 30 minuta, manžetna mora da bude odgovarajuće veličine. Lekari kažu da je bitno da pokušamo da se maksimalno umirimo pre merenja i da ne pričamo. Telo je opušteno, a ruka na kojoj merimo pritisak u visini srca. Bitno je i da bešika bude ispražnjenja, jer puna mokraćna bešika može da lažno poveća krvni pritisak.
Način ishrane može da snizi pritisak
Povišen krvni pritisak posle obroka može da ukaže na mogući zdravstveni problem. Lekari savetuju da merimo pritisak jednom godišnje posle 20 godine i pored toga što nemamo nikakve simptome, a posebno ako već imamo dijagnostikovanu hipertenziju.
Izbor namirnica može u dobroj meri da utiče na vrednosti. Način ishrane sa dosta povrća i voća, plave morske ribe, manje mlečnih masti, soli i šećera može da snizi pritisak do 11 mmHg.
Savetuje se mediteranska dijeta, maslinovo ulje, orašasto voće. Neophodne su i dovoljne količine proteina, vlakana, kalijuma, magnezijuma.
Lekari napominju da je bitno i u slučaju da dođe do pada i skoka pritiska posle jela potražimo stručni savet.
Izmerio sam pritisak112 sa74 ali puls mi je 94otkucaja osecam se kao pijan